Elektronsko fakturisanje u BiH: Između digitalne reforme i domaće inovacije

Dok zemlje regiona već godinama digitalizuju svoje fiskalne sisteme, Bosna i Hercegovina se nalazi pred važnim iskorakom – uvođenjem elektronskog fakturisanja kao ključnog dijela šire digitalne transformacije poslovanja i javne administracije.

Temelji te transformacije već postoje. Elektronski potpis u BiH zakonski je uređen još 2006. godine kroz Zakon o elektronskom potpisu (“Službeni glasnik BiH“, br. 91/06), a od 2024. godine građanima je omogućeno korištenje kvalifikovanog elektronskog potpisa s opcijom udaljenog potpisivanja dokumenata. Ovu uslugu danas pružaju ovlašteni certifikacioni autoriteti poput IDDEEA-e, BH Pošte, UIO BiH i Halcoma.

Ipak, iako su zakonski i tehnički preduslovi već postavljeni, praktična upotreba e-potpisa još je ograničena. Poslovni sektor tek počinje da koristi ovu mogućnost u svakodnevnom radu, dok javne institucije postepeno uvode digitalne procese. Upravo zato, uvođenje e-fakturisanja predstavlja logičan sljedeći korak – jer ono povezuje sve što je do sada izgrađeno u digitalnom ekosistemu, piše Akta.ba.

Kada se e-potpis i e-faktura spoje u jedinstven sistem, BiH dobija osnovu za sigurno, transparentno i interoperabilno digitalno poslovanje – temelj svake moderne ekonomije.

Očekuje se da će ovaj proces donijeti velike promjene, posebno jer će olakšati prekogranično poslovanje – kompanije će moći brže razmjenjivati fakture sa inostranstvom, ubrzati tokove plaćanja i smanjiti papirologiju, uz potpunu usklađenost sa standardima zemlje u koju faktura ide.

Važno je naglasiti da čak i bez usvojenog zakona, zemlje EU, ali i šire, već imaju jasno definisane standarde koje moraju poštovati fakture iz BiH i drugih zemalja – od formata i strukture do validacije podataka.

E-fakturisanje, dakle, nije samo administrativna reforma – to je digitalna transformacija u punom smislu riječi.

Evropa već odavno fakturiše elektronski

Evropska unija još je 2014. godine usvojila Direktivu 2014/55/EU, kojom je propisano da javne institucije moraju prihvatati elektronske fakture u skladu s evropskim standardom EN 16931. Taj standard osigurava jedinstven format koji je razumljiv svim sistemima i državama članicama.

Uz to, mreža PEPPOL (Pan-European Public Procurement On-Line) omogućava razmjenu elektronskih dokumenata – uključujući fakture – na siguran i standardizovan način. Danas većina zemalja EU koristi PEPPOL mrežu za komunikaciju između kompanija i javnih institucija.

Kroz inicijativu VAT in the Digital Age (ViDA), Evropska komisija planira da do 2030. godine e-fakture postanu obavezne za sve B2B i B2G transakcije u EU, otvarajući potpuno novi okvir za transparentno, automatizovano i interoperabilno poslovanje.

Hrvatska i „Fiskalizacija 2.0“: lekcija iz komšijskog iskustva

Hrvatska je među prvim državama regiona implementirala digitalnu fiskalizaciju poznatu kao „Fiskalizacija 2.0“ – model koji je u potpunosti digitalizovao razmjenu faktura između kompanija i državnih organa.

Ovaj sistem omogućava automatsku validaciju podataka, smanjuje mogućnost grešaka i poreznih nepravilnosti, te je značajno ubrzao administrativne procese. Rezultat je – brže izdavanje računa, jednostavnije izvještavanje i veća fiskalna disciplina.

Primjena ovog modela pokazala je da e-fakturisanje nije samo tehničko pitanje, već strateško oruđe za unapređenje poslovne klime i borbu protiv sive ekonomije.

BiH: Novi zakon, nova šansa

U Federaciji BiH je u toku priprema Zakona o fiskalizaciji transakcija, kojim se po prvi put sistemski uređuje oblast elektronskog izdavanja i razmjene računa. Prema dostupnim informacijama iz javne rasprave, Poreska uprava će u realnom vremenu imati uvid u svaku fiskalnu transakciju, čime se uvodi model sličan onima u Evropskoj uniji i regionu.

Planirani sistem podrazumijeva i uvođenje centralne platforme za fiskalizaciju, kao i mogućnost izdavanja elektronskih faktura usklađenih s evropskim standardima. Ovaj proces donosi brojne koristi – od smanjenja administrativnih troškova i vremena obrade faktura, do bolje kontrole poreznih prihoda i povećanja efikasnosti državne administracije.

Ali put do potpune implementacije nije jednostavan. Potrebno je uskladiti tehničke standarde, osigurati interoperabilnost između različitih sistema i omogućiti malim i srednjim preduzećima (MSP) da prate tempo digitalizacije.

Domaće kompanije imaju znanje i kapacitete

Bosanskohercegovački IT sektor već godinama razvija rješenja koja prate evropske standarde i podržavaju digitalnu transformaciju poslovanja.

Upravo iz ovakvih potreba tržišta nastaju domaće inicijative usmjerene na razvoj rješenja koja omogućavaju standardizovanu i sigurnu razmjenu elektronskih faktura. Jedan od primjera je pleqsa.ba, rješenje kompanije QSS d.o.o. Sarajevo, razvijeno u Bosni i Hercegovini, koje omogućava kompanijama potpunu kontrolu nad procesom fakturisanja – od kreiranja fakture do njenog konačnog plaćanja.

“U praksi, većina faktura iz BiH prema inostranstvu još se šalje u PDF formatu putem e-maila, što otežava automatsku obradu i zahtijeva ručni unos. Evropski partneri, posebno u javnom sektoru, sve više zahtijevaju strukturisane e-fakture u standardizovanim formatima kao što su XML, UBL, PEPPOL BIS ili XRechnung. Rješenja poput pleqse omogućavaju kompanijama da ispune te zahtjeve i bez prepreka razmjenjuju elektronske fakture s partnerima u Evropskoj uniji. Osim regulatorne usklađenosti, pleqsa donosi i mjerljivu poslovnu korist: rokovi naplate se skraćuju, finansijski tokovi postaju stabilniji, a proces fakturisanja brži i sigurniji zahvaljujući integrisanom sistemu za finansiranje i naplatu potraživanja”, navode iz QSS-a.

Na taj način, e-fakturisanje postaje ne samo zakonska obaveza već i alat koji jača konkurentnost i olakšava uključivanje domaćih firmi u međunarodne tokove poslovanja.

Time se potvrđuje da domaće znanje, iskustvo i inovativnost mogu stvoriti rješenja koja prate evropske i globalne trendove digitalne transformacije. Još važnije, pokazuje da kompanije iz BiH mogu ravnopravno konkurisati evropskim i svjetskim standardima, nudeći napredne tehnologije koje povezuju lokalno tržište s globalnim ekonomskim tokovima.

Zašto je ovo više od tehničke reforme

Uvođenje e-fakturisanja u BiH ima potencijal da redefiniše način na koji poslovni sektor funkcioniše. Automatizacija i digitalna razmjena podataka smanjuju troškove i rizike, a istovremeno povećavaju transparentnost i povjerenje između kompanija i institucija.

Ako se ovaj proces sprovede pažljivo – uz podršku domaće industrije i primjenu evropskih standarda – BiH može ne samo dostići, nego i sustići svoje regionalne susjede u digitalnoj transformaciji ekonomije.

Dakle, Elektronsko fakturisanje nije samo nova forma računa – to je ključni korak ka efikasnijem, sigurnijem i transparentnijem poslovnom okruženju.

Digitalna razmjena podataka pojednostavljuje administraciju, ubrzava naplatu i povećava povjerenje između kompanija i institucija. Standardizovane e-fakture dodatno olakšavaju saradnju s inostranstvom, jer omogućavaju da dokumenti iz BiH budu tehnički i zakonski prepoznati u evropskom i globalnom okruženju.

Kada digitalna infrastruktura, standardi i institucionalna podrška budu u potpunosti usklađeni, elektronsko fakturisanje u BiH neće biti tek zakonska obaveza, već standard savremenog i konkurentnog poslovanja.

(Mostarski.ba)