U Mostaru počela konferencija “Biblioteke za bolje sutra”

Radni dio trodnevne međunarodne konferencija pod nazivom “Biblioteke za bolje sutra“ u organizaciji Narodne biblioteke Mostar počeo je s radom u amfiteatru Fakulteta humanističkih nauka Univerziteta “Džemal Bijedić“ u Mostaru.

Svečana ceremonija otvaranja planirana je večeras od 19 sati u Narodnom pozorištu Mostar.

Konferencija je okupila stotinu učesnika iz 71 biblioteke iz šest država, koji tokom konferencije raspravljaju o ulozi  biblioteka u savremenom društvu, digitalizaciji i izazovima koje donosi umjetna inteligencija.

Omer Mičijević direktor Narodne biblioteke Mostar je izrazio zadovoljstvo velikim odazivom i interesom učesnika.

“Ovo je četvrta konferencija bibliotekara. Ove godine imamo 28 stručnih tema, 40 izlagača od standardnih tema koje se tiču bibliotečke struke, pa do digitalnog doba i sveopćih trendova digitalizacije, tako da možemo smatrati da je Mostar centar bibliotekarstva. Na ovogodišnjoj konferenciji učestvuje oko stotinu bibliotekara iz 71 biblioteke iz regije iz šest država. Svake godine imamo sve više učesnika, što nam je signal da smo na dobrom putu, rekao je Mičijević.

Predsjednica Društva bibliotekara Federacije BiH, Nina Bunjevac Salkić, naglasila je važnost medijske i informacijske pismenosti.

“Društvo bibliotekara Bosne i Hercegovine će održati jedno predavanje koje se odnosi na upotrebu i zloupotrebu informacija, o tome kako treba bibliotekari da se snađu u ovom novom digitalnom svijetu, te kako da zapravo upozore svoje korisnike na niz dezinformacija koje kruže u virtualnom svijetu. Biblioteke se ne bave samo knjigama, bave se ukupnim informacijskim sistemom i jako je važno da bibliotekari prate zbivanja u svijetu, da su pismeni u svakom smislu a da to isto mogu prenijeti na svoje korisnike.

Dodala je da su bibliotekari u FBiH nažalost prepušteni sami sebi.

“Mi povremeno organizujemo seminare gdje nastojimo približiti im literaturu, približiti zbivanja u svijetu, ali većinom je to stvar lične energije, jer naša država je podijeljena na toliko segmenata da se zapravo niko ne bavi bibliotekarima, općenito, nego evo kako se sami snađemo. Mnoge naše biblioteke već rade na digitalizaciji, biblioteka Sarajeva je digitalizirala veliki broj knjiga. U Maglaju smo digitalizirali časopise iz rata koji su se pojavljivali, jer su oštećeni nisu upotrebljivi danas, tako da nama digitalizacija nije nepoznat pojam, ali oprema je skupa”, rekla je Salkić.

Učesnica iz Ohrida Elena Stajkovska, pohvalila je organizaciju i aktuelnost tema.

“Teme su jako bitne za sadašnji, ali i za budući rad biblioteka, tako da nam je ovo druženje potrebno. Digitalizacija je vrlo interesantna tema, sada je digitalizacija jako aktuelna, ima tu i prednosti ima i slabosti. Nadam se i vjerujem da je digitalizacija jako potrebna i važna za rad biblioteka. Za digitalizaciju je važna oprema, znanje, rad bibliotekara, uslovi za rad, tako da radimo na tome da bude dobro, dodala je Stajkovska.

Predsjednica sekcije specijalnih biblioteka iz Ljubljane, Barbara Kavčić, rekla je da je u okolnostima digitalizacije bitnije od čitanja je razumjevanje znanja i provjeru izvora.

“Umjetna inteligencija je alat, ona nas ne može zamijeniti. Naš identitet ostaje u znanju i kritičkom razmišljanju”, rekla je Kavčić.

(Mostarski.ba)