Profesor francuskog jezika u Staroj Gimnaziji u Mostaru, bio je poznat po strogoći i bila je javna tajna da se njegov kec može popraviti samo instrukcijama kod njegovog prijatelja, profesora Mahića.
Na jednom od časova učilo se o jelu. Ogladnio Ćiza Puzić i čopa sendvič ispod klupe.
Potrefi se tako da Leho baš njega upita: “Puzić- Prijatno”.
Ćiza misleći da ga je Leho uhvatio u jelu reče: “Hvala profesore, bujrum”.
“E moj Puziću, ko u drugom Gimnazije ne zna reći bon appetit, ima susret sa mnom u augustu”, na to će Leho.
(Mostarski.ba/ Mostarski liskaluci 2017.)
