Konferencija o obrazovanje odraslih u evropskom prostoru okupila najveća imena BiH, regije i Evrope

Po riječima predsjednice organizacionog odbora doc.dr. Amine Isanović Hadžiomerović, jedan od ciljeva konferencije je da zakonodavnim vlastima skrenu pažnju na znanstvenu zajednicu, istraživanja i nalaze do kojih dolaze istraživači te uvažiti ih prilikom kreiranja zakonskih rješenja.

– Obrazovanje odraslih je živa materija koja treba da vrlo agilno odgovara na postojeće potrebe, da pomogne odraslim osobama da se suočavaju sa izazovima koji se pred njih postavljaju. Tu ne mislim samo na profesionalne kompetencije, nego i sadržaje koji vode unapređenju kvalitete života – kazala je u izjavi za medije.

Kao primjer uvažavanja i ulaganja u istraživanja znanstvene zajednice, navela je Hrvatsku i Sloveniju, koje sistemski pružaju podršku pojedincima u njihovom nastojanju da stalno uče i usavršavaju se.

Iako su veliki izazovi u obrazovanju odraslih, posebno u vrijeme ekspanzije digitalizacije, Isanović Hadžiomerović smatra da bez obzira na sve, ipak ljudi i dalje žele kontakt.

Digitalizacija nam može pomoći, naglašava ona, u nekim brzim rješenjima, ali kada je riječ o životnim pitanjima, ljudi i dalje vole da komuniciraju licem mu lice, da razgovaraju sa ljudima na nekom ličnom nivou.

– Obrazovni programi često nemaju isključivo svrhu da ljudima pomognu da usvoje kompetencije nego im pomognu da pronađu sebe, svoj put. Obrazovanje odraslih je veoma široko područje i ono obuhvata i dio koji se odnosi na individuu, na mentalno zdravlje, a onda i na kompetencije i doprinose zajednici, tržištu rada, društvu – naglasila je ona.

Konkretno, dodala je, u BiH ljudi vole i žele da uče, ali je potrebno osigurati finansijska sredstva koja će podržavati tu njihovu želju.

– Sve dok je učešće u nekom obrazovnom programu uslovljeno time da li neko ima dovoljno novaca da plati kurs, ne možemo očekivati porast participacije. U BiH prema anketi o obrazovanju odraslih koja se radi na evropskom nivou, učešće u obrazovanju odraslih je ispod evropskog nivoa i to bi se trebalo unaprijediti – naglasila je Isanović Hadžiomerović.

Utvrdila je da je potrebno raditi na kreiranju zajednice stručnjaka, prepoznavanju kompetenciju andragoga, podršci obrazovnim programima koji vode unapređenju andragoga.

– Potrebno je procijeniti dobro na koji način govoriti o svim ovim trendovima i ne treba trendove nekritički prihvatati, treba ih prije svega kontekstualizirati, napraviti pogodno tlo da oni zažive u našem kontekstu – poručila je.

Obrazovanje odraslih i cjeloživotno učenje ugrađeni su u nekoliko posljednjih dokumenata i inicijativa Evropske unije usmjerenih izgradnji otpornijih, održivijih i uključivijih sistema obrazovanja širom Evrope.

Stoga će učesnici dvodnevne konferencije, profesori Thomas Kuchtenberg, Ralf Arnold, Laura Leibinger iz Njemačke, Mirjana Mavrak iz BiH, Sofija Vrcelj i Franka Jankić iz Hrvatske, razgovarati o studijskim programima andragogije i obrazovanja andragoških stručnjaka, o obrazovanju odraslih u vremenu višestrukih kriza, zakonskim okvirima i modelima finansiranja obrazovanja odraslih, kao i iskustvima iz prakse obrazovanja odraslih.

(Fena)