Motociklista na Rondou

Vruće Mostarsko ljeto, sredina osamdesetih. Večernji đir počinje kod Zupca u Hladovini, onda se nekako dogurate do Starog Grada. Kod Joje i Vakufa gužva da ne možeš proći. Nekako, ipak, nakon 40-ak minuta pređeš Stari most, svratiš do Jerkićeve Pozorišne kafane pa onda na „završnu sjednicu“ na Rondo.

Na Rondou se sjedi, uz „kolu“ po neki sat…sat ipo… Malo ćemo još pa kući , na Program plus i Halo halo.
Odjednom… proleti momak na motoru.
„Neka dobra mašina”, govore za drugim stolom, “ko zna koliko mu je ovo babo platio“.
Momak opet krug, ali sad se i oglasi. “Ima li iko ovakav motor”?
Raja sjede nezainteresovana. Priča se nastavlja, a i kruženje.

Proleti momak na motoru i i ponovo će –„Imali iko ovakav motor“.
Raja idalje strpljiva. Proleti dečko i peti put sa pitanjem „Ima li iko ovakav motor“.
Konačno, dojadi jednom od promatrača tog večernjeg cirkusa pa se zadera: „Imam ja. Šta hoćeš“?
A dečko motorista, mlatarajući i rukama i nogama se zadera. “Kako se gasiiiii”?

P.S. Liskaluci su najčešće anegdote i legende vezane za događaje koji su godinama prepričavani na način da se često nešto (na)doda, promijeni ime glavnog junaka ili slično. Zbog toga skrećemo pažnji na činjenicu da ni ovi mostarski liskaluci nisu 100% autentični.

(Mostarski.ba)