Adnan Đuliman, voditelj Eko centra Blagaj, priča o blagodatima Hercegovine i projektu koji tim blagodatima prijeti.
U dolini rijeke Bune nastao je Blagaj. Na izvorištu tekija i mnoštvo restorana. Na brdu utvrda Stjepana Kosače.
Na obali stare kamene kuće, kuće braće Velagić. Dugačke krošnje čempresa rastu iz krša kao ispod kista na platnu. Čaršija poluprazna. Na izvoru voda huči. Buna u punom jeku. Iz duboke pećine ispod visokog krša kulja preko četrdeset kubika vode u sekundi. To je ravno onome što propuste klapne nekih od najvećih hidroelektrana u BiH, piše novinar Al Jazeere Osman Zukić.
Kada se snijeg topi ili kada su velike kiše oko planine Velež, tada Buna dosegne svoj vrhunac. Iako je vodostaj rijeke visok, a voditelj Eko centra Blagaj Adnan Đuliman, kaže da to nije ni približno maksimumu.
“Treba tada vidjeti tu snagu, tu energiju, tu moć”.
I Buna i Bunica
U centru već dvadesetak godina rade na zaštiti ove vode i ovog krajobraza. Vodili su i proces reintrodukcije bjeloglavih supova dok neko nije otrovao te do trideset kilograma teške ptice o kojima su starali. Aktivno se bore protiv izgradnje malih hidrocentrala. Štite biodiverzitet od svih štetnih aktivnosti. Ugošćuju mlade iz mnogih krajeva zemlje i uče ih vrijednostima – šta znači imati pitku vodu, zdrave i guste šume, zemlju koja nije hemijski kontaminirana.
