Piše: Faruk Kajtaz
Lider SNSD-a i predsjednik entiteta RS, Milorad Dodik dosljedno šiba po svome i čini se da ga baš briga šta o tome kažu svi ostali. Uključujući i najviše međunarodne zvaničnike „sa zapadne strane“. Zašto? Zato, jer je već nekoliko puta probao istu stvar i na kraju se nije dogodilo suštinski – ništa!?
Uvijek je tu neka priča o sankcijama ili nekakvim crnim listama, ali stvari se uporno i dosljedno ne miču sa mrtve tačke! Kada i dođe do nekakvih opreznih propitkivanja, tipa: Šta to i za čije ciljeve Dodik radi u BiH i na Balkanu, lider SNSD samo napravi neki blagi retorički uzmak. Tek toliko da se amortizira početni glavni udar i kasnije nastavi onako kako je to činio i ranije. Prašina se slegne, a svi polako sve zaborave. Jer je tako lakše, nego se „kombati“ sa Dodikom ili bolje reći cijelom tom strukturom čiji je on samo trbuhozborac. Uključujući i zvaničnu Moskvu.
Prije par dana, Dodik je opet testirajući domaće i međunarodne faktore „prešao nekoliko crvenih linija“, pa je opet iz EU Parlamenta stiglo neko novo „upozorenje“. Ali avaj! Čini se da ni orden Vladimiru Putinu nije bio dovoljan da se u Bruxellesu stvari pomaknu s mrtve tačke. Da se konačno stane iza neke stvarno ozbiljnije izjave, a ne samo iskazane „zabrinutosti“.
Riječi i samo riječi…i ništa više od toga.
Predsjedavajući Delegacije Evropskog parlamenta za odnose sa BiH i Kosovom Romeo Franz i stalni izvjestitelj za BiH i Kosovo Paulo Rangel tako za Dodika traži, pazite sada, „ciljane sankcije i suspenziju sredstava“!?
Šta stoji iza ove šuplje i generalizirajuće fraze, koja je tek mrvicu oštrija od onih „dupljaka“, koji su se do sada slali na Dodikovu adresu? Fino su to Dodiku nabrojali i postrojili u izjavi iz EU, ali svemu tome itekao nedostaje „diplomatskih zuba“, tako da sve (opet) ostaje samo na, tobože, jakim riječima i izjavama. Uglavnom „pro futuro“ i bez nekog jasnog roka.
Dodik je svjestan da su to samo riječi, pa opet lakonski poručuje „da ne postoje nikakvi razlozi za konflikt sa EU i da on samo želi da RS bude „vidljiva“.
Mile kaže i da je „njegova politika – približavanje EU“, ali da ima i neke uslove!? Pročitajte dobro ovo još jednom…Dodik ima neke uslove za EU!? Ko je on uopšte za jednu EU i kako to neki tamo političar sa Balkana može velikoj, moćnoj i bogatoj EU uopšte postavljati bilo kakve uslove?!
Zvuči nevjerovatno, ali eto može, jer bi se u suprotnom i za puno manje pređenih „crvenih linija“ suočio sa prav(n)im sankcijama EU i Zapada, a ne nekakvim stalnim – tobože „ozbiljnim upozorenjima“. Sročenima tako da jako zvuče, iako su zapravo tek prijetnja praznom diplomatskom puškom. Čak i da se kojim slučajem Dodiku uvedu neke „ciljane sankcije“, zar je EU zaista toliko naivna da vjeruje da bi se time puno toga promijenilo?
Dodik nije početak i kraj cijele ove planirane beskrajne krize, već samo njen glasnogovornik. Lice političke ucjene…
Političar je to sa dovoljno dugim jezikom i mehanizmom za pokretanje problema, koji nikako ne djeluje sam. Radi se o puno širem krugu, koji prelazi granice BiH…te se vuče sve do Beograda i Moskve…pa i nekih centara odlučuvanja na Zapadu.
Možda, upravo zbog toga šireg konteksta, Dodiku se stalno gleda kroz prste i suštinski povlađuje. Toleriše mu se previše toga i realno ga se nagrađuje izostankom prave diplomatske i svake druge akcije. Vodi se ta politika „stalne zabrinutosti“ uz tek pokoju jaku riječ. S puno forme i malo pravog…ozbiljnog sadržaja.
A dok je tako, Mile može samo da lagano turi prst u uvo…i zapjeva onu njegovu poznatu…ne može nam niko ništa…
Tekst preuzet sa autorovog bloga
(Mostarski.ba)
