Subhija Šehović u Raštanima

Bila kažu , nekada prije rata u Raštanima jedna kafana u kojoj je radila jedna Fadila.

Voljela se Fadila onako modirati, nosila šarene šešire. Bila je vrlo vesela pogotovo dok bi čistila kafanu. Stalno bi puštala neku muziku i razdragano plesala.

Najviše je nešto voljela Subhiju Šehović. Malo malo pjevala bi „Voli me , ne voli me. Ma voooooooli me“. Kolegi koji je s njom radio znala bi često reći-” haj’ mi molim Te, pusti Supiju Šehović.” “Joj što ja volim onu pjesmu od Supije Šehović”.

I tako jednom dok je nešto radila po kafani, (a nije bilo nikakve muzike na kasetofonu) okrenu se ona opet kolegi: “Haj’ mi moleni pusti Supiju”…

Njemu više dojadilo te joj fino reče: “Joj Fadila, draga, jesam Ti sto puta rekao, nije SuPija, nego SuBHija Šehović”…

Pogleda ga na to Fadila onako vrckasto i samo odgovori. “Haj, *eblo te slovo Š”.

P.S. Liskaluci su najčešće anegdote i legende vezane za događaje koji su godinama prepričavani na način da se često nešto (na)doda, promijeni ime glavnog junaka ili slično. Zbog toga skrećemo pažnji na činjenicu da ni ovi mostarski liskaluci nisu 100% autentični.

(Mostarski.ba)