Nada Zovko / O svemu ponešto: Uvijek kriv!

Kako god da uradiš, ne valja. Šta god da kažeš, nekom ne paše. Ako piješ, ne valja te vidjet s čašom, ta nisi Oma Batlak, ako ne piješ, onda si malo puk'o, skratio pantale i otiš'o u vehabije. Elem, vazda kriv. Kad si sam, ne valja ni to, da si valj'o neko bi te do sad oženio. Kad si s nekim, dobro ti se da na ovom belaju, tebi ljubav u glavi. Uvijek kriv. Kriv, što si živ!

Neko mi je jednom rekao, mal’ grad velik smrad. Ma nema smisla govorit’ tako. Ma nema ljepšeg grada na svijetu, vidi Mosta, vidi rijeke… vidi šipaka, ma vidi bolan, u februaru sve probeharalo. Gdje ovo ima, nema ni u Kaliforniji. Znaš kako ćemo? Kad neko sa strane pita, sve ćemo mi nahvalit, gdje ćeš od sramote reći da ne valja. A onako između nas odavde, šuti da ne čuje niko, ali jesmo vala, mal grad a velik smrad. Ali, nismo mi tak'i. Mi smo drugačiji. E kad si čuo da ja protiv ikog išta? Beli sam ja samo o svom poslu, dosta mi mojih problema.

Nego, hoćemo li je piti jutros? Vidi sunca, šta ću u kući, da je kuća dobra i vuk bi je imao, znaš kako kažu! Naruči meni dužu, i nemoj mi sjesti blizu gazde, ne mogu ga očima gledat. Svak’ danas gazda, a zna se prije rata šta je radio. A vidi one, opet drugi sa njom! Ja ne znam, šta oni vide na njoj. Vidi joj glave, vidi kako hoda! Kako je nije stid, kući muž s troje djece, a ona se voda sa svakim. Nikad ovo nije bilo u Mostaru. A vidi njega, čuj predaje na fakultetu? Ja ga znam, išao sa mnom u školu, jedva srednju završio. Nema brato ništa od ovog, treba bježat vani! Pun grad seljaka, ne možeš od njih ništa. Neka, šuti! Stani, Viber mi zvoni. Beli zove! Beli iz Norveške. Čekaj, stavit ću ga na razglas da ga svi čujemo.

Gdje si Beli prijatelju, šta ima u Oslu, ovdje tuga, niko za cigara nema.

Šta kažeš Beli, imaš četiri duluma dobre zemlje u Dubravama dedo što ti je ostavio. Šta kažeš, ti čit'o  svi sade smilje, pa ako hoćemo i mi da nam daš da posadimo, i nešto ćuknemo od tog.

E hvala ti moj Beli, meni ni stari nikad nije motike vidio, pa neću ni ja. Mi smo Mostarci, više volim gladan biti nego kopati. Vidiš ti Belog. Šta ti je seljak kad se najeo u Norveškoj. Da mu nije mene, nikad on cure nebi imao. I tako on meni vraća. Ja da mu kopam? Umjesto da je rek'o: Brate, šta ti treba, malo da te poguram, pošaljem koju stoju .

Ma najgori su naši ljudi, prije će ti pomoći neko ko te nikad nije vidio, nego svoj. Vidiš ti Belog, čuj ja da mu kopam, umro bi u ratu, da mu mene nije bilo.

Kako god uradiš ne valjaš. Opet ispa Beli kriv. Beli je bio kriv i prije dvije godine, kad je rekao ako naučiš malo norveškog, dođi gore, naći će se nešto posla. Beli je bio kriv i lani kad si bio kod njega, jer Beli živi na sjeveru Norveške gdje pingvinima repovi otpadaju od leda a ne ti Mostarac da izdržiš gore. Beli je kriv i sada, kad daje zemlju, ovdje na suncu, gdje ne trebaš ni jezik, ni ništa, samo zasuči rukave, posadi nešto, prodaj i zaradi.

Kako god uradiš, ne valja! Uvijek kriv. Inače, ne tračamo mi! Pa nije trač, ako o nekom kažeš istinu, ono što ti misliš, da je istina, je li tako?  A sjećaš li se ono, što rekao je neko… Mal grad, velik smrad! Šuti, i da je tako, ne moraju drugi znati… nek misle da mi ni o kom ništa loše, nek gledaju Most, rijeku, nek’ uberu koju smokvu usput, plate večeru i noćenje, i sretan im put nazad.

Nego, lako ću ja za njih, nego što me Beli nasekira… Vidi prijatelju, da mu mene nije bilo, nikad on Norveške ne bi vidio, a sad se podig'o!

(Nada Zovko/Mostarski.ba)